УСТАНИКА У ВЛАСЕНИЧКОМ СРЕЗУ
У ВЛАСЕНИЧКОМ СРЕЗУ И ИСТОЧНОЈ БОСНИ
ПРЕМА ДРИНИ
ТОКОМ ПОХОДА CRNE LEGIJE
5. ОРИГИНАЛНО НЕОБЈАВЉЕНО СТРАВИЧНО
СВЈЕДОЧАНСТВО ДЕСЕТОГОДИШЊЕГ СРЕТЕНА
ГЛИГОРИЈЕВИЋА ИЗ СЕЛА ТОЉЕВИЋИ КОД
ДЕРВЕНТЕ О ЗЛОЧИНИМА CRNE LEGIJE
6. СУДБИНЕ И НАСЛЕЂЕ ВОЂА USTAŠKE CRNE
LEGIJE СМРТИ
1. USTAŠKA ЗЛОЧИНАЧКА CRNA LEGIJA
Crna Legija основана је 1941. године као Бојна група Jure Francetića, односно 1. ustaška пуковнија i Sarajevska ustaška пуковнија. У почетку је бројала 1200 до 1500 људи, већином Муслимана из источне Босне, са сједиштем на Кошеву у Сарајеву. Име су добили по карактеристичним црним униформама. [1] Први комадант Crnе Legijе био је пуковник Jure Francetić, рођен 1912. године у Оточцу у Хрватској. Рано је приступио ustaškom покрету и био његова ударна злочиначка песница у Босни и Херцеговини. Једино војничко образовање је стекао служећи војску Краљевине Југославије, гдје је добио чин резервног поднаредника. [2] Његов помоћник и десна рука у вођењу Crne Legije био је ustašа Rafael Boban, рођен 1907. у Грудама у Херцеговини. [3] И он је као Francetić војно искуство стекао као официр у војсци Краљевине Југославије.
1. Дјелатна бојна - Подроманија. Формирана у аугусту 1941. године од 32. походне сатније – Власеница, 36. походне сатније - Сарајево, 35. походне сатније – Скелани. До пуног састава попуњавана је добровољцима. Командант је био поручник Rafael Boban, а замјеник поручник Ivan Zebec.
2. Дјелатна бојна - Соколац. Формирана у новембру 1941 г. од дјела II. дјелатне бојне – Невесиње, у коју су укључене: 34. походна сатнија – Зворник, 33. походна сатнија – Сарајево, 39. походна сатнија – Соколац. Командант је био надпоручник, Franjo Sudar, а замјеник поручник Eduard Crnković.
15. јануара 1942. године долази до велике њемачко-ustaške офанзиве на Иточну Босну, коју изводе двије њемачке дивизије, 11 домобранских и 5 усташких батаљона потпомогнутих разним локалним ustaškim легијама. [5] У овој офанзиви први пут се "истиче" и Crna Legija у ономе што је најбоље знала да ради - лешинарски упадају у подручја која су немачки војници заузимали од устаника и врше стравичне злочине над српским становништвом, звјерски убијајући више стотина људи. Њемачка војска за само неколико снага успјева да овлада путем Зворник-Власеница-Хан Пијесак-Соколац-Сарајево, као и Соколац-Рогатица-Вишеград и нанесе велике губитке четничким устаницима под командом Јездимира Дангића (комаданта источне Босне) као и мање губитке комунистичким партизанским јединицама.[6] Због потреба на источном фронту Њемци 22. јануара прекидају офанзиву, а ускоро због потреба на другом дијелу фронта романијски простор напушта и 15. домобрански пук, на чије мјесто долази ustaška Crna Legija са основним задатком да уништава српско становништво. Дангићеви четници, под командом Драгослава Рачића у контраофанзиви ипак успјевају да поврате нека мјеста, међу којима и Власеницу и Хан Пијесак. [7] Након добијања нових појачања Francetićeve јединице 27. јануара 1942. године крећу у пробој од Сокоца према Хан Пијеску и Власеници. Иако су борбе биле изузетно тешке ustaše успијевају да 5. марта 1942. године поново заузму Хан Пијесак. Том приликом чине огромне злочине над српским становништвом и имовином у свим насељеним мјестима кроз која су прошли - у селу Јаруге пале 20 кућа, у селима Кусаче и Мироње око 30 кућа и преко 100 помоћних објеката. У Кусачама убијају 11 лица, а у Мироњама 9. У селу Краљево Поље стрељају 12 особа. [8]
![]() |
Eduard Crnković са својим злочинцима, изнад Криваје, јануар 1942. године |
![]() |
Ustaška Crna Legija на борбама око Хан Пијеска, јануар 1942. године |
![]() |
Ustaški артиљерци у борбама код Хан Пијеска, март 1942. године |
Устаници под четничком командом бивају принуђени да се боре на два фрона - са ustašama i комунистима, који их ионако разбијене после њемачке офанзиве мучки прогањају, нападају и убијају. Партизанске снаге ускоро од четника заузимају Милиће, улазе у Власеницу без испаљеног метка и такође без борбе заузимају Нову Касабу, Кравицу, Братунац, Сребреницу, Дрињачу и избијају на Дрину, чиме се практично завршава њихова акција на разбијању четничких штабова у Источној Босни. [9]
Почетком 1942. године окупатори добијају идеју да свеобухватном акцијом разбију устанике и освоје слободна подручја у источној Босни, као и у Херцеговини, Црној Гори и Санџаку. Како није било довољно снага за покретање велике операције на свим територијама, почетком марта 1942. године договорена је заједничка прољећна офанзива под називом "Трио" као симбол сарадње њемачких, италијанских и ustaških трупа. У социјалистичој верзији историје ова операција је позната као Трећа непријатељска офанзива. Врховни заповједник операције био је генерал Paul Bader, војни комадант окупиране Србије. За напад на подручије источне Босне биле су задужене њемачке и ustaške снаге, a почетак офанзиве планиран је за 15. април 1942. године. [10].
Док се ustaše i њемачке снаге припремају за реализацију операције "Трио", партизанске јединице након разбијања четничких устаничких снага и заузимања мјеста која су била под четничком командом, изненада добијају наређење да се окупе у рејону Рогатице и продуже ка Фочи гдје се налазио Врховни штаб комунистичких снага. Овим потезом комуниста српски народ источне Босне остаје потпуно незаштићен. [11]
![]() |
Крвник Francetić негдје у источној Босни током 1942. године |
3.1. ЗЛОЧИНИ CRNE LEGIJE U СРЕЗУ ВЛАСЕНИЦА
Francetić сада сигуран да му не пријети никаква опасност, са својом Crnom legijom самоиницијативно креће 1. априла 1942. године са Хан Пијеска ка Власеници. Једина комунистичка јединица у тој области, Други црногорски батаљон, повлачи се у Соколовиће, тако да Crна Legija рано ујутру 1. априла 1942. године улази у од војске потпуно напуштену и небрањену Власеницу. [12] Ustaški зликовац Eduard Crnković овако описује заузимање Власенице „Među ljudstvom vlada silno oduševljenje i sve želi, da stignemo što prije na Drinu. Nakon što smo stigli i zauzeli Han Pi(J)esak, dobijem zapovjed, da sa 12 seljački obučenih ljudi krenem u Vlasenicu i tamo osiguram rezervoar. Stigli smo pod vođstvom jednog muslimana iz Žepe, koji se je zvao Bego. Četnici navaljuju na nas, ali naših šest zbrojovki nemilosrdno kosi i njihov se napadaj lomi. Zauzimamo Vlasenicu, kuda su stigli i naši preko Kozjaka, i tu dobivam svoje prvo odlikovanje - Veliku srebrnu medalju za hrabrost.“ [13] Стравичне злочине који су услиједили није описао у свом мемоарском запису! Одмах по заузимању Власенице ustaše из градске болнице извлаче тридесетак болесника српске националности и све их кољу на мјесту званом Плоча. У Власеници налазе 10 породица власеничких Јевреја, које прво користе за разне тешке и прљаве послове, а затим их све - преко 50 особа укључујући и дјецу, затварају и кољу на Хан Погледи. Прије убијања све дјевојке су силоване! [14]
![]() |
Ustaški крвник Eduard Crnković (први с лијева) са ustašom Ivicom Josićem |
У селима Кусаче, Мироње, Јаруге и Краљево поље убијају 40 махом стараца, жена и дијеце. У селима Горњи Залуковик, Долови и Оџак ликвидирано је преко 130 људи, жена и дјеце и попаљено 220 кућа и преко 700 помоћних зграда. У село Долове ustaše су поново упале у јулу 1942. године и побиле 12 чланова породице Тодоровић. Нешто касније су поново упали у Горњи Залуковик и побили Прхић Миливоја, Секулић Ђорђа, Деурић Радована, Мијковић Перу и двије непознате жене са Краљевог поља.
Све наведене злочине извршиле су усташе под командом Rafaela Bobana, а помагали су му Ivanović Silvije, учитељ Seko Mujo, Jukić Saratan, надпоручник Zličarić Ante, а од локалних ustaša из Власенице Musić (Ahmeta) Meho из Власенице!
![]() |
Ustaški злочинац Rafael Boban (стоји у средини) са својим ustaškim зликовцима |
У селу Игришта је у кући Трифуна Пара живо спаљено 25-оро људи. У селу Сировине ustaše су побиле дјецу Лукића Луке - Зорку, стару 27 година; Стјепана, 10 година и Љубу, 6 година. У Малом Пољу усташе Crne Legije су у јуну 1942. године запалили око 80 зграда, опљачкали око 600 говеда и том приликом убили: Томовић Савку, 89 година; Видовић Илинку, 75 година; Дрљачић Крсту и Томовић Гојка. У Козијој Равни заклали су Остојић Ђоку, 90 година, убили Лучића Луку, као и Бискуповић Николу, његову жену Ђуку и дијете Рајка старог 10 година. У Српском Џемату, данас село Рача запаљено је 70 кућа, 150 помоћних зграда. Побијени су Дошић Василија, 70 година; Челиковић Перо, његов син Манојле и ћерка Рајка, стара 10 година.
Ustaše Crne legijе снимљени како током свог крвавог похода 1942. године изводе несрећне становнике непознатог села из скровишта (кадар из ustaškog пропагандног филма) |
Што клањем, што бацањем у ватру, у селима Доњи Залуковик, Неђељиште, Буљевићи и Заклопача ustaše Crne Legije су убиле 150 мушкараца, жена и дјеце. Спаљено је око 50 кућа и 400 помоћних зграда. У селима Рашево, Метаљка и Гак запаљено је око 100 кућа и преко 400 помоћних објеката, а сво становништво које је похватано брутално је побијено. У општини Дервента убијено је око 300 људи, запаљено 300 кућа и око 800 помоћних објеката. Посебно је стравично убиство Глигорић Миливоја из села Тољевићи кога су ustaše расјекле сикиром на два дијела тако што су га двојица држала док је један сјекао!!!
Само у селима власеничког среза је побијено, поклано и живо спаљено преко 1000 жена, дјеца, стараца и мушкараца. Запаљено је више хиљада кућа, помоћних објеката, а преостала имовина и стока опљачкана. [16] Сви уморени су садистичи мучени прије смрти, бебе су бацане у вис и дочекиване на бајонете, жене и дјевојке су силоване, одсјецане су им дојке, набијане су на коље, жртвама су вађене очи, одсијецани дијелови тијела, главе, полни органи, живи су печени, трудницама су вађене бебе из стомака, живим људима су дерали кожу... Размјере овог злочина су огромне и бруталне, а тачан број жртава се вјероватно никада неће сазнати. Сва наведена села су до темеља спаљена, а на подручију некадашњег власеничког среза никада није подигнут споменик овим мученицима!
Francetić са Crnom legijom наставља свој крвави пут и улази у друга небрањена мјеста, 8. априла у Дрињачу, 9. априла у Братунац и Сребреницу, непрекидно вршећи стравичне злочине над српским народом. [17]
![]() |
Муслимани из Црне Легије клањају у Сребреници, прољеће 1942. године |
![]() |
Непознати усташа, Jure Francetić и Rafael Boban, април 1942. године |
Истовремено током читавог априла 1942. године десетине хиљада цивила из Власенице, Подроманије, Хан Пијеска, Рогатице, Зворника, Олова, Сарајева, Пала, Сокоца, Кладња, Братунца и Вишеграда панично бјежи испред крволока Crne legije према Дрини у нади да ће стићи на спасоносну србијанску страну. Crna Legija је међутим немилосрдна у својој садистичкој намјери, неуморно их гони и брутално убија. У борби за голи живот мајке у паничном страху остављају бебе, људи врше самоубиства само да не би пали у руке ustašama, јер знају да их чека страшна смрт. Ситуација се погоршава када Италијани у Вишеграду забрањују прелазак преко вишеградског моста, због чега српски збјегови настављају епопеју на југ према Фочи. Највеће страдање доживљавају у селима Милошевићи и Стари Брод, низводно од Вишеграда. Ту су ustaše сустигле и убиле неколико хиљада Срба. Злочин у Старом Броду је остао упамћен по колективном самоубиству 326 српских дјевојака које су са стијена изнад Дрине скакале у воду, да не падну зликовцима у руке, као и по оцу који је са својих шест кћери ушао у воду држећи их за руке док их није Дрина све заједно није однијела. [19]
![]() |
У Старом Броду је тек 2008. године подигнут споменик српским жртвама стравичног ustaškog злочина. ово је мјесто на коме је између осталих мучки побијено много народа из власеничког среза |
![]() |
Детаљ са споменика у Старом Броду - стравична опомена генерацијама које нажалост скоро ништа не знају о овим гнусним злочинима |
Детаљ са споменика у Старом Броду |
Кољачи Crne Legije - браћа Katalinići (Drago, други с лијева и Ante, први с десна) на Дрини и непознате ustaše, мај 1942. године. |
3.3 СПАС У СРБИЈИ
Бајина Башта и поред стриктне забране њемачких власти постала је 1942. године највеће прихватно мјесто за избјеглице, које су даље распоређивали по окупираној Србији. [23] Доста људи из власеничког среза и општине било је смјештено у источну Србију, гдје су наставили живот до ослобођења. Многи од њих више никада нису угледали своје родне крајеве. Само у Бајиној Башти је од априла до јуна 1942. године умрло око 500 избјеглих, којима је 1967. године подигнут заједнички споменик. [24]
![]() |
Бајина Башта 1940. године |
![]() |
1942 - српске избјеглице из источне Босне на Дрини |
![]() |
1942 - српске избјеглице из источне Босне на Дрини |
У априлу 1942. године настала је и чувена фотографија која је искориштена за познати плакат "Мајко Србијо помози". Тек недавно је откривено да је ову фотографију негде око Скелана начинио љотићевски командант Милош Војиновић Лаутнер, који је заповједао Десетим добровољачким одредом, задуженим за прихват Срба који су избјегли испред ustaških кама Crne Legije. Ради се о потресној фотографији непознате жене избјегле од ustaškog покоља 5. маја 1942. код Скелана према Бајиној Башти. Фотографија је објављена у листу "Ново Време", 1942. године. [25] Врло је могуће да је ова несрећна жена са ширег подручија Власенице и Хан Пијеска...
![]() |
Фотографија жене избјегле из Источне Босне објављена у листу "Ново Време", 1942. године |
Крвави поход Crne Legije је такође и извор контроверзи у односима партизана i ustaša, прије свега захваљујући њемачкој педантности тј. извештајима генерала Бадера у којима се јасно види сарадња ustaša и комуниста у источној Босни [27]. У једном од својих изvјештаја Бадер каже:
Осим Бадерових извјештаја постоје и бројна свједочанства четничких команданата, устаника, као и обичног народа... Капетан Милорад Момчиловић у свом извјештају од 7. јуна 1942. године каже: "...да није било комуниста никада Хрвати не би угледали Дрину. Они су намерно изазвали слом да би од Босанаца створили пролетере." [28]
![]() |
Контроверзна фотографија ustaša Црне легије и партизана 1.пролетерске бригаде из априла 1942. године - свједочанство невјероватне издаје које је сакривано више од 50 година |
![]() |
Тито у Фочи за вриjеме Francetićevih злочина - док су су ustaše недалеко од Фоче звјерски убијале људе комунисти су организовали фудбалску утакмицу |
![]() |
1942 - комуниста Иво Лола Рибар посматра утакмицу у Фочи |
Такође је и сраман начин на који је овај злогласни поход описан у најобимнијој студији о Бирчу и власеничком срезу у II свјетском рату - публикацији "Бирач у НОБ-у", Др З. Антонић, Ј. Перић, Тузла, 1982. године, Пљување по четницима, величање партизанских побједа над њима, приче о четничким злочинима, као и неколико штурих реченица о покољима, и прије свега лаж да су усташе посебно палиле села која су наклоњена партизанима је све што је речено о овом злочину. [29] Комунистичка намјера да га минимализује и сакрије се није била промијенила ни 40 година након ових догађаја. Невјероватно и потпуно нејасно. Као и чињеница да су жртве на прво спомен обиљежје свог страдања чекале чак 66 година! Историчар Здравко Антонић, чија је ужа специјалност била Источна Босна у II свјетском рату је тек 1993. године објавио студију "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године" у којој је први пут реално и детаљније представио ustaške злочине!
Какве стравичне злочине су усташе вршиле у овом периоду, најбоље говори свједочанство дјечака Сретена Глигоријевића, који је био свједок ustaškom ужасу и који је недоклан успио да побјегне ustašama.
Прва страна оригиналног свједочанства десетогодишњег Сретена Глигоријевића из Тољевића код Дервенте, дата 6.08.1942. у Београду |
Друга страна оригиналног свједочанства десетогодишњег Сретена Глигоријевића из Тољевића код Дервенте, дата 6.08.1942. у Београду |
![]() |
Фотографија рањеног зликовца у послератним новинама |
И поред страве и ужаса за који је одговоран, у Слуњу је (мјесту погибије и смрти овог ustaše) у периоду од 2000-2008. године неколико пута подизана спомен плоча Juri Francetiću, коју су хрватске власти први пут уклониле тек после 4 године |
![]() |
Улица у Грудама (Херцеговина) која је добила име по овом зликовцу
|
По Rafaelu Bobanu, IX. бојна HOS-a је 1991. прозвана IX. бојна "Rafael vitez Boban". I. бојна ХОС-а из Ливна је такођер носила име "Rafael vitez Boban" али је оно касније промијењено. Такође је и једна јединица HVO-a Груда добила име по Rafaelu Bobanu. Rafael Boban је даљи рођак Мате Бобана, првог предсједника ХР Херцег-Босне. У Грудама, родном мјесту овог ustaše постоји уллица са његовим именом. [34]
Taчна судбина овог злочинца није позната, али је сасвим сигурно да је избјегао залужену казну за своја недјела, јер је током 1955. године у листу ustaške емиграције "Дрина" објављивао своја сјећања из злогласног априлског подухвата на источну Босну под називом "Naši Crnci". [35]
НЕ ЗАБОРАВИМО!
Извори и литература:
- http://sh.wikipedia.org/wiki/Crna_legija, http://sh.wikipedia.org/wiki/Црна_легија
- http://hr.wikipedia.org/wiki/Jure_Francetić
- http://hr.wikipedia.org/wiki/Rafael_Boban
- http://bs.wikipedia.org/wiki/Crna_legija
- "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", З. Антонић, 1993, Београд
- http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820
- Хан Пијесак. простор-вријеме-људи", С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011
- "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", З. Антонић, 1993, Београд
- http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820
- http://hr.wikipedia.org/wiki/Operacija_Trio
- http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820
- "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", З. Антонић, 1993, Београд, http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820,
- Ustaški емигрантски лист "Дрина", бр. 4-7, 1955
- "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", З. Антонић, 1993, Београд, http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820, http://triosefardi.com/author/howard/
- http://people.mail2me.com.au/sljeme/crna%20legija.htm, http://www.jadovno.com/eng-lat-354/articles/zlocin-na-vijackom-lugu-u-prnjavoru-1-februara-1942-godine-.html, http://www.jadovno.com/lat/articles/zlotvori-2487.html
- "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", З. Антонић, 1993, Београд, http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820, ВА НДХ k312 f1 d57
- http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820
- Исто
- Исто
- Исто
- http://www.politika.rs/rubrike/region/Drina-grobnica-6_000-Srba.lt.html
- http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18820
- http://www.bbasta.org.rs/istorijat.html
- Исто
- http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Razjashnjen-nastanak-poznatog-plakata.lt.html, http://www.nin.co.rs/1999-12/02/10708.html
- Исто
- http://sh.wikipedia.org/wiki/Borbe_za_Isto%C4%8Dnu_Bosnu_1942.#Baderovi_izvje.C5.A1taji
- http://www.znaci.net/00001/4_14_1_101.htm
- "Бирач у НОБ-у", Др З. Антонић, Ј. Перић, Тузла, 1982. године
- Aрхив Србије - архив Комесаријата за избјеглице
- http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%80%D0%B5_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B
- http://hr.wikipedia.org/wiki/Jure_Franceti%C4%87
- Исто
- http://hr.wikipedia.org/wiki/Rafael_Boban
- Ustaški емигрантски лист "Дрина", бр. 4-7, 1955
Садржај овог блога заштићен је ауторским правима. Копирање, коришћење и дистрибуција цјелокупног материјала или било ког дијела садржаја овог блога су дозвољени искључиво уз писмену сагласног аутора!