ИТАЛИЈАНСКИ ПИСАЦ КАРЛО ФАЛКОНИ О USTAŠKIM ЗЛОЧИНИМА У ВЛАСЕНИЦИ

Средином 1965. године италијански писац Карло Фалкони (Carlo Falconi) објављује шокантну књигу под насловом "ЋУТАЊЕ ПАПЕ ПИЈА XII" (IL SILENZIO DI PIO XII) у којој на преко 560. страна обрађује однос римокатоличке цркве према дешавањима у ustaškoj NDH, kao и Пољској за вријеме II свјетског рата. 

Насловна страна књиге италијанског издања књиге""ЋУТАЊЕ ПАПЕ ПИЈА XII"

Користећи архивску грађу Фалкони у овој књизи наводи и недјела и звјерства почињена  над Србима у накаказној Nezavisnoj Državi Hrvatskoj  и на странама 376 и 377 описује садистиче методе којима су се служиле ustaše и посебно помиње стравична недјела у Власеници и Кладњу: 

"Ови   садизми, који   нису   били   ништа   друго   него   акцентуирање   метода   примљених   при ‘ нормалним ’ екзекуцијама   у   маси, ови (садизми) вршени   дављењем ,  рашчеречењем (растргнућем   на   четворо), - тјелеса   су   била, не   баш    ријетко, објешена, смијеха ради, у   месарама   са   натписом ‘људско   месо’ -(садизми) праћени   су   паљењем   кућа   и   цркава   збијених   жртвама   итд. (Али   не   треба   заборавити   на   колац   набодену   дјецу   из   Власенице   и   Кладња   и   игре   које   су   усташе   вршиле   уз   жртве   за   вријеме   ноћних   оргија ...)."

Тект у оригиналу гласи:

"Sadismi, questi, che non erano se non l’accentuazione dei metodi applicatinelle “normali” esecuzioni in massa, eseguite per via di sgozzamenti, disquartamenti (e i corpi allora venivano non di rado appesi per burla nellemacellerie con sotto la scritta: carne umana), di incendi alle case o alle chiesestipate di vittime, ecc. (ma non bisagna dimenticare i bambini impalati di   Vlasenica e di Kladan  ј e il (loto alle torture praticate durante le orge notturne degliustascla...)" 

  

НЕ ЗАБОРАВИМО!

Извори и литература:

1. "Хрватска звесрства у II светском рату, према узјавама њухових савезника", Л. Костић, 

    Чикаго, 1974

2.  "II silenzio di Pio XII", Carlo Falconi, Milanо, 1965

Садржај овог блога заштићен је ауторским правима. Копирање, коришћење и дистрибуција цјелокупног материјала или било ког дијела садржаја овог блога су дозвољени искључиво уз писмену сагласног аутора!

 

III) USTAŠKI ЛОГОР И ЈАМЕ СМРТИ НА ХАН ПОГЛЕДИ KOД ВЛАСЕНИЦЕ

 ХАН ПОГЛЕД - НЕОТКРИВЕНИ И НЕКАЖЊЕНИ USTAŠKI ЛОГОР СМРТИ!

  

 ФОРМИРАЊЕ И ЛОКАЦИЈА ЛОГОРА

Током 1941. године нова ustaška власт је у селу Хан Поглед, као важном стратешком положају на путу Зворник-Сарајево формирала ustaško упориште које је у непозантом периоду ustaške владавине, између 1941. и 1942. године, постало мјесто смрти за хиљаде Срба и великог броја Јевреја читавог Бирча, Хан Пијеска и околних мјеста. Према малом броју доступних података, може се претпоставити да се логор  састојао из три дијела: ustaškog војног упоришта, сабирног центра и мјеста на којем су вршене егзекуције. Тачна локација усташког упоришта је непозната, али се у књизи "Хан Пијесак-простор, вријеме, људи" наводи да се логор налазио у густој шуми и око Тодоровића кућа. [1]. Он по свом карактеру није био концетрациони, већ је представљао војно упориште које је у једном моменту прерасло у мјесто за брзе и нажалост ефикасне егзекуције, тако да је сабирни центар вјероватно представљала нека помоћна зграда протјераног српског становништва, која се налазила у близини,  што потврђује и Лезо Алтарац из Власенице, који је једини преживио клање своје породице на Хан Погледи,  који помиње да су власенички Јереји били затворени у шталу из које је успио да побјегне. [2] Ustaše би вјероватно како би кога ухватили или ухапсили доводили до овог помоћног објекта, који се налазио на непознатој локацији и формирали мање групе које су након неког времена клањем убијали и бацали у три јаме на локалитету Стублић [3], на имању породице Милић. Сасвим је сигурно да су на овом мјесту масовна убиства вршили припадници злогласне ustaške Crne Legije, током свог злочиначког априлског похода на источну Босну 1942. године, мада је могуће да су га и раније користилe и локалне "домаће" ustaše као мјесто егзекуција ухапшених Срба. 

Логор и јаме смрти на Хан Погледи налазе се на граници општина Власеница и Хан-Пијесак и у непосредној близини магистралног пута Београд-Сарајево, као и раскрснице за ски центар "Игриште"

 ОТКРИВАЊЕ ЈАМА СМРТИ

Само мјесто страдања било је потпуно непознато чак до почетка 50-их година прошлог вијека, јер су га ustaše вјероватно држале у потпуној тајности, а и сама локација на којој се налазе јаме била је обрасла у шуму и густу шикару, која је касније искрчена. Према ријечима мјештана села Хан Поглед, јаме су откривене сасвим случајно када је пас из села донио потпуно очуван дио људског тијела. Настала је паника, случај је пријавњен властима и неко се сјетио ustaške проститутке, која је свједочила о својим посјетама логору на Хан Погледи. Том приликом је чула од једног пијаног ustašе како говори да једва преклао једну старицу доле у шуми... Локације су пронађене и започето је ископавање. На ужас присутног народа, тијела су била после толиког времена добро очувана, јер је земљиште на коме се налазе јаме у долини и дјелимично мочварно и влажно. Многи су препознали чланове својих  породица, започела је стравична кукњава... Настрадале Јевреје су препознали по градској гардероби, која се разликовала од просте сељачке одјеће. Нова комунистичка власт је, умјесто да достојно сахрани или бар обиљежи мјесто страдања и покрене истрагу о овом стравичном ратном злочину, наредила да се јаме затрпају, а читава ствар заборави. И тако је заиста и било. Ни данас се не зна по чијем налогу и зашто.

Поглед на јаме смрти на Хан Погледи. На дрвету је прислоњен крст, чије је подизање планирано, као обиљежје страдалим Србима.

Једна од јама смрти на Хан Погледи

УНИШТЕЊЕ ЛОГОРА 1942. ГОДИНЕ

Логор-ustaško упориште, чију је посаду чинила једна ustaška сатнија, уништено је у неуспјелом нападу устаника на Власеницу, 15. јуна 1942. године. У нападу су учествовали  I батаљон VI пролетерске источно-босанске бригаде, Браиначки батаљон Бирчанског НОП одреда, партизанске групе са подручија оштине Хан Пијесак предвођене Светозаром Косорићем и Душаном Јовановићем и Жеравички батаљон четничког комаданта Реље Васковића, који је том приликом и рањен. Јединице су прикупљене у Малом Пољу и на Великом Игришту, а извиђачка група је упућена да се прикраде ustaškim положајима, из шуме осмотри положаје и направи скицу бункера и ровова. Након успјешног осматрања, напад је започео 15. јуна између 3 и 4 сата ујутру. Прва, Трећа и Четврта чета ударног батаљона, као и борци са Планине и Жеравица су напали на Хан Поглед. Друга чета ударног батаљона и Бирчански батаљон су поставили засједу према Хан Пијеску у селу Чађавица, док су Браинчани предвођени Тошом Вујасиновићем добили задатак да ликвидирају ustašku посаду код Ружине воде. Устаничке јединице су се неопажено, под заштитом мрака, кроз шуму привукле  ustаškim положајима на Хан Погледи и изненада ускочиле у усташке ровове. И поред постигнутог изненађења водила се оштра борба, а посебно јак отпор пружан је из куће у којој се налазио ustaški штаб. Јуриш је био незадржив, падали су бункер за бункером, ров за ровом, зграда за зградом. Ustaše су бјежале према Хан Пијеску и Власенице,  оставивши иза себе 10 мртвих. Устанички губици су износили 6 погинулих, 1 нестао и двојица рањених бораца. Том приликом заплењено је 1 тешки митраљез, 2 пушкомитраљеза, преко 30 пушака, 20.000 метака, као и одређену количину обуће, одјеће, хране и друге опреме. Засједа према Хан Пијеску је већ у раним јутарњим часовима одбили напад Њемацa и ustaša, који су пошли у помоћ опкољеној Власеници. Ослободиоци ustaškog логора су се након завршене акције и непријатељског бомбардовања повукли у шуме Игришта према Грабовом пољу. [4] У селу Хан Поглед на извору "Ружина вода", који се налази око 300-400 метара од самог логора и јама, на мјесту споменика из I свјетског рата, у августу 1952. године подигнута је спомен плоча, као свједочанство уништења ustaškog упоришта. На спомен плочи стоји натпис "15. јуна 1942 године борци I батаљона VI пролетерске источно-босанске бригаде и браиначког батаљона Бирчанског НОП одреда уништили су у јуришу усташко упориште на Хан Погледу".  О логору, јамама, страдалима, као и учешћу четничког батаљона у нападу не пише ништа.

Спомен чесма на "Ружиној води", подигнута 1936. године и обновљена 1952. године када је и постављен натпис о уништењу ustaškog упоришта на Хан Погледи

БРОЈ ЖРТАВА USTAŠKOG ЛОГОРА НА ХАН ПОГЛЕДИ

Према процјенама старијих мјештана Хан Погледи, који су имали прилику да присуствују откопавању локација и каснијем заташкавању злочина,  у јамама данас почива неколико хиљада брутално убијених Срба и Јевреја. Велика већина њихових имена вјероватно никада неће бити позната, јер се овим питањем, као ни бројем жртава до сада нико није бавио. Права намјена логора, јаме, жртве и њихова страшна судбина нису поменути ни у једној књизи о II свјетском рату у комунистичко-социјалистичком периоду! Први и за сада једини пут у литератури ово мјесто и његова права намјена наведени су 2011. године у публикацији "Хан-Пијесак. Простор-вријеме-људи" у којој се наводи да је је у јаме бачено око 700 људи. [5]. Локална власт у Власеници располаже са подацима да је на овом страшном мјесту убијено око 2.000 Срба и Јевреја [6] У сваком случају у питању су застрашујуће бројке.

Ustaše бацају људе у јаме у Јасеновцу - слична судбина је задесила и страдале на Хан Погледи

 СТРАДАЊЕ ЈЕВРЕЈА У ЛОГОРУ НА ХАН ПОГЛЕДИ

Комунистичке власти су убрзо после откривања јама смрти прогласиле логор на Хан Погледи за табу тему, тако да данас мало ко у Власеници и Хан Пијеску, као и читавој овој регији зна за ово мјесто стравичног злочина. Током 80-их година прошлог вијека посјећивали су га приватно јеврејски исељеници из Америке - потомци власеничких Јевреја. На иницијативу породице Алтарац и уз подршку Јеврејске заједнице БиХ, на локацији је 11.07.2011. године откривена  спомен плоча настрадалим Алтарцима, коју су открили истакнути члан Јеврејске заједнице и публициста Ели Таубер и начелник општине Власеница Младен Поповић [7].

Свечано откривање спомен плоче на мјесту страдања, 11.07.2011.

Спомен плоча породици Алтарац на мјесту страдања на Хан Погледи

Иницијативу за подизање спомен плоче дала је Flory Kabilio Jagodа, Јеврејка из САД чија је мајка поријеклом Алтарац из Власенице и чија животна прича подсјећа на филмску... 

Flory Kabilio Jagodа у млађим годинама

Рођена је као Florica Kabilio 21. децембра 1923. године у Сарајеву. Убрзо након рођења њена мајка Роза Алтарац напушта мужа и враћа се родитељима - сефардским музичарима Сумбулу и Берти Алтарац који су живјели у Власеници. Florica је скоро пуних 10 година, све до 1932. године живила у Власеници, када се са мајком сели у Загреб, гдје као и многи други Јевреји 1941. доживљава понижења, избацују је из школе, принуђена је да носи жидовску ознаку итд. Успјева да се домогне италијанске територије гдје упознаје америчког Јеврејина и наредника у америчкој војсци Harry Jagodу, за кога се и удаје. У САД из Италије одлази у јуну 1946. године. Дан прије њеног одласка из Италије, њена мајка Роза добија писмо од свог брата Лезе Алтарца у којем их обавјештава о покољу над породицом Алтарац у Власеници. У писму описује како су у мају 1942. године преостали власенички Јевреји опкољени и потом затворени у шталу гдје су погубљени од стране локалних Муслимана под командом Њемаца. Након злочина њихова тијела су бачена у јаме. Само је Лезо успио бјекством  да избјегне масакр и спасе живот. [8] Према неким наводима овај стравичан злочин се догодио 6. маја 1942. године. [9] Лезо Алтарац је након рата живио у Власеници.

Фамилија Алтарац испред своје куће у Власеници, 1935. године

Flory Kabilio Jagodа је данас позната јеврејска музичарка и интерпретаторка традиционалне јеврејске музике. Приликом откривања спомен плоче изјавила је: "Емоција је била страшна, јер ишли смо у Власеницу и тамо метнули камен. Цијелу фамилију Алтарац су убили, бацили их у једну јаму. Хтјела сам да метнем камен - и то већ дуго, а нисам имала прилику да дођем. Ово је јако било јако важно мени. Што сам старија, више ми је потребно да ми да мир." [10]

Flory Kabilio Jagodа на откривању спомен плоче, 11.07.2011.

Први пут после скоро 70 година појавио се и за сада једини новински чланак о ustaškim злочинима и логору на Хан Погледи у дневном листу Независне новине, у коме је најављена иницијатива за подизање спомен комплекса на овом овог поручју [11].

Чланак из Независних новина, 11.07.2011. године

На интернет страници јеврејског меморијалног центра Јад Вашем http://db.yadvashem.org/names/nameResults.html?language=en&applid=SAPIR7&queryId=JAGUAR02_3856_556265&page=1 налазе се сва имена власеничкиx Јевреја који су бестијално побијени приликом дивљачког похода Crne Legije.

Документациони лист меморијалног центра Јад Вашем о Естер Алтарац, рођеној 1919. у Власеници и убијеној у логору на Хан Погледи

 СПОМЕНИК СРПСКИМ ЖРТВАМА НА ХАН ПОГЛЕДИ

Иако је до сада било неколико иницијатива за подизање спомен обиљежја  српским жртвама на Хан Погледи, до тога нажалост још увије није дошло. За сада, осим споменика на "Ружиној води", на самој локацији поред једне од јама постоји само спомен плоча за настрадале чланове породице Тодоровић из Долова на којој пише: "На овом мјесту у прољеће 1942. године је од стране муслимана који су били припадници ustaških јединица побијен велики број српских породица међу њима и седам чланова породице Мила Тодоровића из Долова". У плану је и подизање спомен обиљежја у виду великог крста, као симбола страдања православног српског становништва. Иако су ово иницијативе вриједне сваке похвале, размјере овог злочина, као и полувјековно комунистичко заташкавање, су толико велике и толико страшне да је право рјешење подизање спомен-комплекса који ће бити не само споменик српским и јеврејским жртвама, већ и трајна опомена будућим генерацијама да не дозволе да се овако стравичан злочин више икада понови!

Спомен плоча настрадалим члановима породице Тодоровић из Долова

УСТАШКИ ЗЛОЧИНЦИ И КОЉАЧИ У ЛОГОРУ СМРТИ НА ХАН ПОГЛЕДИ

До сада се овим логором нико није ни бавио, тако да су имена ustaških зликоваца и њихове судбине још увијек непознаница. Међутим у студији Здравка Антића "Злочини над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", коју је 1993. године објавио Балканолошки институт Српске академија наука и умјетности, код одговорних за клање породице Тодоровић из Долова, као и масовно убиство власеничких Јевреја 1942. године наведено је следеће: "Све наведене злочине извршиле су усташе под командом Rafaela Bobana, а помагали су му Ivanović Silvije, учитељ Seko Mujo, Jukić Saratan, надпоручник Zličarić Ante, а од локалних ustaša Musić (Ahmeta) Meho из Власенице."  У овој студији се наводи да су Јевреји побијени на мјесту Плоче, које нешто ниже од Хан Погледи према Власеници, али засигурно се зна да се овај злочин десио управо на Хан Погледи.  [12] Rafael Boban је познати ustaša, родом из Груда и  један од команданата Crne Legije. [13] Zličarić Ante би могао да буде Zličarić Anton, чиновник Напреткове задруге из Травника, који је одмах након формирања тзв. NDH постао члан Ustaškog stožera у Мостару. [14] За остале наведене злочинце тренутно не постоје прецизнији подаци.

Извод из оригиналног документа Војног архива у Београду о злочинима Crne Legije у срезу Власеница, који је послужи као извор за наведену публикацију и у коме се појединачно помињу организатори и извршиоци бруталних убистава у логору на Хан Погледи. [15]

НЕ ЗАБОРАВИМО!

Извори и литература:

1. Хан Пијесак. простор-вријеме-људи", С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011
2. http://digitalassets.ushmm.org/photoarchives/detail.aspx?id=1131531&search=RESCUERS&index=2186
3. http://www.opstina-vlasenica.org/?p=1269
4. "Шеста пролетерска источно-босанска бригада", Р. Петровар, С. Трикић, Београд, 1982, "Бирач у НОБ-у", Др З. Антонић, Ј. Перић, Тузла, 1982. године, 
   Хан Пијесак. простор-вријеме-људи", С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011
5. Хан Пијесак. простор-вријеме-људи", С. Сокановић и други, Хан Пијесак, 2011
6. http://www.nezavisne.com/novosti/gradovi/Otkrivena-spomen-ploca-porodici-Altarac-koju-je-ubila-Franceticeva-Crna-legija-97229.html
7. http://www.opstina-vlasenica.org/?p=1269
8. http://digitalassets.ushmm.org/photoarchives/detail.aspx?id=1131531&search=RESCUERS&index=2186
9. http://elmundosefarad.wikidot.com/jevreji-u-malim-mestima-u-bosni-i-hercegovini
10. http://www.slobodnaevropa.org/content/flora_jagoda_kuce_su_se_promijenile_ali_ljudi_isti/24266940.html, http://triosefardi.com/author/howard/
11. http://www.nezavisne.com/novosti/gradovi/Otkrivena-spomen-ploca-porodici-Altarac-koju-je-ubila-Franceticeva-Crna-legija-97229.html
12. "Злочин над Србима и Јеврејима у источној Босни 1941/42. године", З. Антонић, 1993, Београд
13. Више на страни http://nezaboravimo.blogspot.com/2012/10/ii-ustaske-crne-legije_8.html
14. Херцеговина у НОБ, књига 2, 1986, Београд
15. ВА НДХ k312 f1 d57 

Садржај овог блога заштићен је ауторским правима. Копирање, коришћење и дистрибуција цјелокупног материјала или било ког дијела садржаја овог блога су дозвољени искључиво уз писмену сагласног аутора!